уторак, 24. септембар 2013.

DIJAN DAN

Ljubavi moja, puslice, knedlice, bombonice, belo mače moje, sve na svetu moje, srećan ti rođendanko!
Volim te i za tebe živim, ti si mi vetar u leđa, moja nepresušna inspiracija. Moje sve.
Želim ti da si mi uvek tako široko nasmejan, srećan, zdrav, radoznao, neumoran, uporan, pametan...
Da porasteš u zdravog i pravog momka.
Obožavam te kada tapšeš tim slatkim ručicama i pevaš rođendansku pesmicu:
  "Dijan dan, dijan dan, mako rojendan!
   Žijo, žijo, kupi mama totu!" :::::)))))))
Volim te.
Hvala ti što postojiš.

четвртак, 29. август 2013.

Feniks

Noćas se dogodilo čudo.

Prvi put za 5 godina nisam zalivala suzama minulo vreme sačuvano na fotografijama. Prvi put sam se osmehivala, uzvraćala osmeh tom prelepom, uvek nasmejanom i o, Bože nepopravljivo optimističnom devojčurku, pa onda i devojci koji me gleda sa slika. Sebi. Kakva sam nekada bila. Nisam plakala i nije me pokidala griža savesti što sam na par godina oduzela osmeh toj devojčici Što sam sve zabrljala. Ništa obećano, planirano nisam ispunila. Samo iz greške u grešku srljala. I sve je to uticalo na gubitak tog magičnog sjaja u očima i tog čarobnog osmeha Kojim sam pomerala planine i na koji niko nikada nije mogao da kaže - ne. I gledale smo se. Ja - nekad i ja - sad. I spojile se ponovo.

 Smejem se ponovo tom silinom i ponovo emitujem pozitivnu energiju. Telefon mi je živnuo. Ponovo zvoni, poruke stižu. Novi ljudi ulaze u moj život, puštam ih. Hoće da se druže sa mnom, hoće da me probaju, da budu deo mog života. Koliko godina je tome prošlo? Previše. Samo sebi  da oprostim. I zaboravim. To je nekako najteže. Preći preko razočarenja pričinjenog samom sebi. Pogledati se u oči, priznati da si pogrešila, ustati, pokrenuti se ponovo. Zgrabiti život i udahnuti ga u sebe. Uroniti u njegove čari opet. 

O, koliko energije samo treba. Ali ova reaktivacija je fenomenalna. Kao da si se tek rodio, ili probudio iz beskrajno dugog sna. I nije ti dosta sveta. Ponovo ga otkrivaš. Sa nekim novim znanjima i iskustvima. Ponovo počinje da ti prija što si živ. Što dišeš.

Moja narcosidna priroda je opet oživela. Nije mi dosta komplimenata i uspeha na svakom planu. Grabim. Energije na pretek imam. Da li mi je onaj ovlaš poljubac, svi oni pogledi - koji- govore više - od sto - reči -, ovlaš dodiri u prolazu, saznanje da je ponovo nekome potrebno da me vidi i oseti da bi mu dan bio lepši, da li je sve to bila ona infuzija koja mi je bila prekopotrebna, da me osveži i osvesti? Da li je to ili jednostavno moja priroda ratnika koja više nije mogla da podnese moje stanje predaje i asptinencije od života? Možda su oba i moralo je ovako da se desi, da se poklope te dve stvari. I da ja ponovo počnem da dišem i gubim dah od nekih trenutaka...

Znam samo da mi je lepo. I zahvalna sam na tome.




среда, 24. јул 2013.

Opusti se i uživaj!

Dogodi se samo od sebe. To sam za ovih 30 godina života, valjda već i skapirala :) Ali je lepo, svaki put kada te "strefi" posred glave, stomaka, srca. Leptirići rade svoj posao i uglavnom ne mogu da jedem, što je super. I svaki pogled te ispuni i ulepša dan i stvara želju za još novih i dužih i dubljih iiiiiii jaooo, kako sve što je u vezi ljubavi pokreće i vraća u život!I smešna sam i nisam sama sebi. Mislim, sada sam mama, a izgleda da se zaljubljujem u nekog ko nije otac mog deteta. Ne znam ni kako da se ponašam, sve je drugačije sada. Nekako mi ne ide da šetam gradom kao devojka držeći se za ruke, a opet, nekako, nikada nije kasno za to. I uvek je lepo, ali je sada sve iz potpuno nove dimenzije. A ja sam izgleda ostala ista ona devojčica koja vibrira na svaki signal muškarca koji joj se dopada. Što je katastrofa. Neporavljivi sam romantik i izgleda da to ništa ne može da promeni. I taaakoo. Izgleda da se opet zaljubih i zaglibih :::::))))
Želim Vam divno, uzbudljivo i ljubavno leto!

понедељак, 29. април 2013.

Kao u košnici

Moje misli. Ne mogu da ih pohvatam. Ovih dana hoću sve i neću ništa, mogu sve i ne mogu ništa. Jedna drugu stižu i prestižu i na kraju ostanem nedorečena i neodlučna. Samo još sutra na poslu, pa počinje prekopotrebni odmor. Zaista je došlo do zamora materijala. I do prezasićenosti. A, u svemu tome, odlučila sam da smršam. Zbog desetogodišnjice velike mature. Nađem slike te famozne proslave, reko' aj da se potsetim sebe iz tog perioda. Vremena kada sam bila ubeđena da ovaj svet čeka samo na mene i da će mi biti pod nogama. Eeee, šta bih dala za gram tog samopuzdanja danas. To samopuzdanje koje ti daruju godine neiskustva i mladosti, godine kada si maksimalno zaštićen od strane roditelja, kada je tvoje samo da učiš i uživaš u životu. I kada ti je koža blistava i prelepa sama od sebe, zategnuta i meka. Pogled iskričav i pun nade u neku tamo svetlu budućnost.Hm, da. Niš' od toga. Barem u mom slučaju. Ali, ako ćemo pošteno niko mi nije kriv za sve što me strfilo u zadnjih par godina. A, crkla bih da nisam sve to uradila što sam uradila. A sad bi da puknem od muke što sam sve to uradila. Ko ga meni može ugoditi, svaka mu čast :D
Elem, gledam to izvajano, devojačko telo, zategnute kvadricepse, gluteuse i bicepse i te diivne grudi koje tako prkosno štrče iz dekoltea. Pa pogledam ovo novo, nepoznato telo žene, porodilje koja se još uvek nije uzela u pamet. I ne ogu da ga prihvatim. Nikako. Skoro sve se vratilo na prethodnu veličinu, ali kukovi, o, Bože, šta im se dogodilo!?! Kako kosti da mi s evrate na prvobitni oblik? Ne mogu duže od 5 sekundi da se gledam gola u ogledalu. Bljak. I, u napadu besa na prirodu, sebe, setim se da sam pre nekih 6 godina, dakle u prošlom životu, pila Biomed 4 ultra i da sam doobro izgubila na težini. I, kupim i pijem ga, evo ima već 2 nedelje. I izgubila sam 1 kg. Što sam naravno mogla i bez njega i bez da puknem 1500 dinara. Mnogo sam dugo trenirala. Sve i svašta. Do pre 2 godine. Onda je došla trudnoća, pa rođenje deteta, pa razvod, pa posao, pa nemam kad ni do wc-a da odem, kakav trening! I taj stav će u grob da me otera. Nego. setila sam se kasnije da sam u tom periodu kada mi je kao Biomed delovao, povredila rame na treningu, da sam pravila dugu pauzu, da sam počela da se gojim (tada sam tih kg-2 viška tako zvala, nisam ni znala KOLIKO puno i stvarno mogu da se bugojim :D ), ali sam potisnula da sam imala i nekog dečkića, tek smo počeli da se zabavljamo, da me je on trenirao po ceo dan, oću reći bili smo k'o zercovi. Ne ovi uskršnji. Hm.. da. Kakav Biomed, kakvi bakrači. Zdrav, učestali sex je odradio poso'. A, sada toga nema. I neće ga ni biti. Više ga ni ne želim. Sve se promenilo. Ja sam se promenila. Ide mi se na tu proslavu, a i ne ide. Volela bih da vidim te nekada drage ljude i evociram uspomene iz prošlog života. A i ne bih. Najradije bih samu sebe mlatnula po glavi. Put jorself tugetr vumen!  Znaš li ti uopšte više šta želiš u životu?! Izgleda da ne znam. I da sam dosta konaca sa samom sobom pokidala. Pogubila. I kako se to uopšte taj mir i sklad sa samim sobom vraća? Sve bih dala za samo jedan dan mene stare. Možda zbog tog razloga ipak odem na proslavu mature. Nekako verujem da će me to poznato okruženje, lica i osmesi nekada bliskih ljudi vratiti meni samoj, meni staroj. Koju sam obožavala i na koju sam bila ponosna. A, možda su se i oni svi promenili i odrasli. Možda i oni dođu iz sličnih razloga kao ja. Možda stvarno bude super i možda me vrati taj susret.A, možda da se opustim i prepustim malo životu ponovo?

недеља, 21. април 2013.

Šuma blista, šuma peva la-ku-ku, potok tu, tamo lepo cveće, zeka skače prepun sreće... :D

Kako lep dan! Sunce, bašta, ljuljaškica, lopte, trava, kafica ispod drveta stare kruške, lagani povetarac... idealni vikend u mojoj režiji. Nema se vremena preko nedelje za mala životna zadovoljstva. Crk'o mi i lap top, a mrzi me da kucam na mobilnom. A, vreme ide brzinom svetlosti. Dete moje raste. Svakim novim danom je pametniji :D i divno je ponovo upoznavati svet kroz njegove oči i razmišljanje. Prošlo je ročište za pokušaj mirenja, razgovor u C. za socijalni rad, i sada samo još da prođe ročište za proglašenje braka razvedenim i da se dete meni poverava na čuvanje i vaspitanje i to je to. Za duži period moji unutrašnji demoni biće namireni. Smireni. Neće me više jesti svojim crnim slutnjama. Nego, da ne ode ovaj post u pravcu koji nisam planirala, hoću da se zahvalim GlitterGirl sa bloga  http://ggirrrl.blogspot.com/2013/04/liebster-thank-you-very-much.html na nagradi LIEBSTER , i unapred se izvinjavam zbog neumeća postavljanja linka u obliku imena. Ako me razumete šta hoću da kažem. Npr. da kad klikneš npr. na GlitterGirl, odeš prvo na njen blog ili posta, ali hebi ga, ne znam. Ali nemam niš' protivu prosvetljenja po tom pitanju, ako ima zainteresovanih :)
Elem, postavila je 11 pitanja nominovanima, imam zadatak da odgovorim na ista, zatim da nagradu prosledim na novih 11 koje pratim a imaju manje od 200 pratilaca i da smislim 11 pitanja za njih. I tako u krug, oni to isto trebaju da urade, pa me interesuje kad se sve to završava. Nikad? :D Nema veze, važno je da se družimo :)
Dakle, da počnem sa davanjem odgovora.

1. Koja knjige iz školske lektire ti je najdraža?
   
    To bi bili "Hajduci" i "Kroz pustinju i prašumu", ne mogu da se odlučim. Ili ipak mogu, ova druga definitivno.  
     Ona mi je pomogla da u glavi stvorim sliku idealnog muškarca za mene. Šteta sto je stavrnost imala neke 
    druge planove za mene.

2. Koje je tvoje životno geslo?
  
  Nisam lep, al' sam zato glup. Hahahah. Šalim se, ali mi eto pade na pamet natpis sa nekog bedža sa ranca 
    nekog klinca u prolazu. A moji bi bili - Ko zna zašto je to dobro.
                                                           - Ono što te ne ubije, to te ojača.
                                                           - Živi i pusti druge da žive.

3. Koja glumica bi te glumila u filmu o tvom životu?
   
   Uf... nikada nisam razmišljala na ovu temu. Možda, Angelina Jolie.

4. Koji je najduhovitiji film koji si ikad gledala?
  
  "Posetioci" i to samo prvi deo. Mogla bih stalno da ga gledam i smejem se genijalnosti glumaca.

5. Što od kozmetike uvijek imaš u torbici?
    
  Maskaru, labelo i parfem.

6. Kako bi izgledao tvoj savršeni dan?
  
  Opisana je jedna od varijanti na početku posta. A, glavna i ne prevaziđena u mojoj mašti je: c e l o d n e v n i 
    šoping. Bez limita u pogledu para i mesta.  Besonačno lutanje po radnjama i kupovina svega što mi zapadne 
    oko. Šta ću, površna sam, ubijte me :D

7. Što najčešće doručkuješ?
  
  Voćni jogurt i pločice od heljde. Kukuruzni štapić ili puter kiflu.

8. Kakve blogove voliš čitati?
   
One na kojima autori pišu o svom životu, poimanju istog, svojim hobijima, razmišljanjima na određene teme, zatim kulinarske i modne.

9. Koje boje pretežno nosiš?
  
  Svetlo plavu i ovu kako je zovu "šerpa" plavu, belu, ciklama, zeleni i crnu.

10. Koji ti je parfem omiljeni?
  
    D&G "Blue light".

Eto, to bi bilo to. Sada slede one koje ja nominujem, pa lista pitanja za njih.

                      http://happychezmoi.blogspot.com/
                      http://inlovewithlife-moraki.blogspot.com/
                      http://puellasole.blogspot.com/
                      http://kuhinjazaposlenezene.blogspot.com/
                      http://kuvatisrcem-dubravka.blogspot.com/
                      http://snow81s.blogspot.com/
                      http://tackatackatackica.blogspot.com/
                      http://mojblogic9.blogspot.com
                      http://jagodicadjavolica.blogspot.com/
                      http://bitchydust.blogspot.com/
                      http://velikaljubavnamalokvadrata.blogspot.com

Uh. To je gotovo, sada da vidim šta da vas pitam :)

       1. Omiljeni lik iz crtanih filomova?
       2. Eurokrem, Nutela ili Cipiripi?
       3. Pitanja koja te izbace iz takta?
       4. Da li si po profesiji ono o čemu si maštala da budeš kao devojčica?
       5. Da li se plašiš zubara?
       6. Da li znaš da pričaš viceve, i ako je odg. pozitivan, daj neki, please! :)
       7. Šta si od kozmetike poslednje kupila?
       8. Jesi li ranoranilac ili spavalica?
       9. Da li se aktivno baviš sportom?
     10. Da li ljudima kažeš sve što im misliš u lice?
     11. Da li si impulsivna ili prvo izbrojiš do 10?


Done and done. Ima blogerki i sa više od 200 pratioca, ali šta ću kad volim da ih čitam!

Do narednog posta!
Uživajte u životu i lepom vremenu koje nam je konačno došlo!


  

недеља, 03. фебруар 2013.

Vazduha, vazduha mi treba!














Danima pisem, pa obrisem.
 Ne mogu da smirim misli i sazmem ih na jednom mestu. Za okolinu sam i dalje lakrdijas neumorni. Za sebe sam i dalje mracna kao tama. Ne volim ovih dana da budem sama sa sobom. Znam samo da mi treba vazduha. Da izadjem i ne vratim se duze vreme. Da me hladan vezduh osvezi, da me jak vetar rasvesti. Da me svezina uzme pod svoje i dovede u red misli i osecanja. Da ne strepim vise i ne plasim se predstojecih dogadjaja.
Moje detence prima bocke ovih dana. I, suzu ne pusta:)Vidim, u prvom postu je imao celih 6 zuba. Sada je vec ponosni vlasnik 12 komada:) Kako brzo raste. Zlatni moj decak. Mali, plavi. Beli, kao belo mace. Tako nevin i cist. Tako prepun energije i volje za zivotom. Tako neodiljiv u svojoj zelji za otkrivanjem sveta koji ga okruzuje. Tako ga obozavam da nekad zaplacem od tolike ljubavi koju osecam. Naucio je da grli i ljubi. U tim trenucima vreme staje i sve postane nebitno. Svaki dan se Univerzumu zahvljujem na njemu. Moja ljubav mala najveca na svetu:::)))))

Uzivajte u svojim najjblizim i najjdrazim ljudima. Zivot je prekratak da bi ga trosili na bedacenje. Rece bedak hodajuci :D

субота, 26. јануар 2013.

Ne da mi se

Nista mi se ne da.
 Samo radim, rmbam kao mazga. Putujem do susednog grada trenutno zbog posla. Rano ustajemo. Moje dete i ja. I onda krene jurnjava od ranog jutra, pa do kasno u podne. Trci 'vamo, trci tamo, uradi ovo, uradi ono, stranke, negatvina energija drugih, energrtsko vampiri na sve strane, disu mi za vratom, piju i ovo malo volje za zivotom sto imam. Jos uvek sam na probnom radu. Mada mi se cini da ce tako uvek biti, sve dok mi je neko drugi gazda.
 Blizi mi se i rociste za razvod. Mislim da cu ponovo poceti da zaista, izistinski disem i zivim kada se konacno, formalno i pravnosnazno moj tzv. brak oglasi razvedenim i okonacanim i dete se meni dodeli. Sve do tog trenutka samo glumim zivot. Skoro pa godinu dana glume i borbe sa samom sobom. Vaganje, stavljanje na tas emocija i razuma i njihovo konstantno premeravanje. Ovog puta donela sam razumnu odluku. Jer me je srce dovelo do beznadezno tuzne i ruzne  situacije  u kojoj sam bila do pre godinu dana. Sve ovo ce biti juce. Tako tesim i hrabrim sebe. A u stomaku mi svrdla. Kida. I najvise bih volela da zaspim i probudim se kad se sve predstojece zavrsi.
Pre neki dan sam zapocela s pisanjem posta o sreci i ne da mi se da ga zavrsim. Sada bi bilo licemerno jer bih lagala i sebe i vas. Trenutno me retko sta cini srecnom. Sem moje bebe.
 Svaki njegov osmeh i zagrljaj, dodju mi kao samar za povlacenje rucne i ne padanje u depresiju. Inace sam od onih koji misle da je depresija gubljenje vremena i opravdanje za odustajanje od svega, od zivota. A opet mi u zadnje vreme dodje da dignem ruke i potonem u ocaj. 
Ali, ne. Ipak taj film necu gledati. Ne mogu, ne smem i necu da se predam. Kao i toliko puta do sada. Padnem, zaboli me, otplacem koju, otresem kolena i- ustanem. I tako u krug, Takav je zivot. Ili prihvati njegova pravila ili si ga ugasio. Vrlo jednostavno pravilo za preziveti zivot :)